Dizajn enterijera kancelarije pomaže kompanijama da ostvare različite ciljeve, od poslovnih do vizuelnih ciljeva. Iako kancelarijski rad u različitim organizacijama izgleda slično (zaposleni rade uglavnom za stolovima i u salama za sastanke), nije moguće primeniti jedinstven stil uređenja kancelarije na sve kompanije. Šta treba da uzmemo u obzir pri izboru dizajna enterijera i stil uređenja kancelarije?

Šta je karakteristično za najpopularnije stilove uređenja kancelarija? Pozivamo vas da pročitate naš vodič pod nazivom „#MYoffice ‒ vodič za kancelarijske stilove“.

Kancelarija kao eksponat kompanije

Za mnoge kompanije poslovni odnosi su prioritet. Stoga je poželjno da klijent koji ulazi u kancelariju kompanije ima utisak da ima posla sa pouzdanim i profesionalnim poslovnim partnerom. Da bi se postigao taj efekat, dizajn kancelarije mora biti u skladu sa poslovnim profilom kompanije. Nijedan investitor verovatno neće verovati da arhitekta može da dizajnira funkcionalan kancelarijski prostor ako ne može da se brine o sopstvenom prostoru; ako je njihov kancelarijski nameštaj nasumična zbrka, a njihova kancelarija potpuni nered.

Dobro osmišljen pristup kreiranju vašeg brenda usko je povezan sa razumljivom komunikacijom. Kancelarijski prostor je jedan od elemenata takve komunikacije koji stvara prvi utisak tokom poslovnih kontakata koji se odvijaju u kancelariji kompanije.

Organizaciona kultura – ​​šta je to?

Još jedna važna uloga dizajna enterijera kancelarije je da odražava organizacionu kulturu.

Organizaciona kultura je skup verovanja i pravila koja preovladavaju u određenoj kompaniji. To je element koji se koristi za izgradnju spoljašnjeg imidža i željenog ponašanja zaposlenih. Pomaže da se razume šta organizacija promoviše, kako funkcioniše i šta smatra važnim. Koncept organizacione kulture se često poredi sa ličnošću ili dušom organizacije, čineći njen identitet i izdvajajući je od drugih kompanija.

Organizaciona kultura oblikuje način na koji kompanija funkcioniše. Može se uočiti analizom atmosfere, kodeksa oblačenja, preferiranih i cenjenih stavova i vrednosti, stila upravljanja, metoda komunikacije zaposlenih, odnosa i ciljeva.

Međutim, najvidljiviji element koji u velikoj meri gradi organizacionu kulturu je prostor koji zauzima kompanija. Pošto je pravilno dizajniran, može efikasno da poboljša uticaj koji organizaciona kultura ima.

Tamo, gde je inovacija važan element, prostor je generalno dizajniran da stimuliše zaposlene da iznesu nove ideje. Dok će, u slučaju kompanije koja je više privržena kodeksu i promoviše profesionalizam u ophođenju sa klijentom, prostor imati formalniji karakter.

Na primer, interaktivna agencija bi trebalo da ima originalan enterijer sa šarenim grafitima na zidovima, dok bi ublažene boje i težak drveni nameštaj više odgovarali advokatskoj kancelariji. U prvom slučaju možete zamisliti da je atmosfera u kompaniji opuštena, zaposleni imaju neformalnije kontakte, nema fiksnog kodeksa oblačenja i sami oblikuju prostor, npr. unošenjem nekih ličnih ukrasnih predmeta. Dizajn enterijera će naglasiti te specifične karakteristike organizacije i učiniti da se zaposleni osećaju prijatno.

U drugom slučaju, unutrašnjost bi nametnula potpuno drugačije ponašanje. Zaposleni ne bi došao obučen u flanelsku košulju i patike u elegantnu kancelariju koja ističe prestiž profesije. Odnosi između zaposlenih biće formalniji, a uticaj zaposlenih na prostor znatno manji. Ovde svaki lični dodir mora da odgovara dizajnu kako ne bi umanjio njegovu važnost.

Dizajn kancelarije i organizaciona kultura su međusobno povezani. S jedne strane, dizajn enterijera je određen organizacionom kulturom. Dok s druge strane, kancelarija može biti namerno dizajnirana da oblikuje organizacionu kulturu ili podržava njenu promenu.

Komfor zaposlenih postaje sve važniji

Promena demografske situacije ima direktan uticaj na tržište rada. Ovih dana čak četiri generacije (Babi Boomers, X, Y i Z) rade zajedno u kancelariji, svaka sa specifičnim pristupom poslu, kao i različitim potrebama i zahtevima. Prema procenama, u narednih 10 godina milenijalci (generacija Y) će činiti 75% svetskih ljudskih resursa.

Njihova očekivanja od potencijalnih poslodavaca potpuno su drugačija od onih prethodnih generacija. Tipična dosadna kancelarija u kojoj su radili njihovi roditelji više nije dovoljna. Generacija Y očekuje vizuelno privlačne enterijere dizajnirane u skladu sa najnovijim trendovima, nudeći veliku fleksibilnost i udobnost. To potvrđuje i statistika koja pokazuje da samo u sektoru poslovnog „outsourcing“-a 81% zaposlenih želi prvo da vidi kancelariju pre nego što prihvate posao.

Poslodavci su svesni činjenice da moraju voditi računa o ovim zahtevima kako bi privukli i zadržali talente. Stoga, atraktivan prostor koji pruža udobne uslove za rad postaje moneta za pregovaranje u procesu zapošljavanja i faktor koji utiče na zadovoljstvo zaposlenih.

Kancelarijski stilovi

Reč „stil“ se uvek provlači kroz članke o dizajnu enterijera. Često možete čuti o skandinavskom, industrijskom ili provansalskom stilu. Granice između ovih kategorija su često fluidne i jedan prostor može imati karakteristike dva različita stila. Nema svaki stil određeno ime ili ga je teško identifikovati kao takvo, zbog čega su nazivi stilova koje koristimo prilično deskriptivni i konvencionalni.

Tokom narednih nedelja predstavićemo 6 kancelarijskih stilova koje kompanije najčešće biraju.

• Kancelarija kao kod kuće
• Minimalistička kancelarija u skandinavskom stilu
• Kancelarija u industrijskom stilu
• Moderna, hi-tech i futuristička kancelarija
• Moderna i kreativna kancelarija zasnovana na biofilnom dizajnu
• Tradicionalna kancelarija

Stil definitivno nije lista proizvoda koji moraju biti u prostoru da bi se mogao kvalifikovati za određenu kategoriju. Međutim, govoreći o specifičnom stilu, većina ljudi zamišlja neke karakteristične elemente. I ovo je ono što bismo želeli da pokažemo. Svakom kancelarijskom stilu dodaćemo formular koji će uključivati pitanja o prioritetima, kao i opis željene slike i stilova rada. Ovaj formular pomoći će ljudima da brzo provere da li određeni stil kancelarije odgovara njihovoj kompaniji ili ne.

Svi vole da imaju malo slobode

Čak i prostoru koji je projektant isplanirao od A do Š možda nedostaje jedna ključna komponenta: sloboda zaposlenih da uređuju sopstveni prostor.

U istraživanju koje je sproveo Kreig Najt sa Univerziteta u Ekseteru, subjekti su raspoređeni da rade u različitim tipovima kancelarija: osnovnim (uređenim jednostavno i strogo), ukrašenim (saksijama i fotografijama) i ko-kreiranim od strane zaposlenih (zaposleni može slobodno da pomera kancelarijske predmete ili ih u potpunosti ukloni). Rezultati ove studije pokazali su da je produktivnost veća za 17% u „uređenoj kancelariji” i čak 32% veća u „ko-kreiranoj kancelariji” u odnosu na „osnovnu kancelariju”.

Davanje zaposlenima određenog nivoa slobode da odlučuju o konačnom izgledu svog poslovnog prostora je od koristi za obe strane. Zaposleni su zadovoljniji jer imaju veću kontrolu nad životnom sredinom, a njihov rad je istovremeno produktivniji, što se direktno pretvara u veći profit kompanije.

Ispostavlja se da odluku o izboru pravog stila enterijera treba razgovarati sa zaposlenima. Vizija jedne osobe može se pokazati pogrešnom u datom slučaju.