Posao se stalno menja i ako želite da ostanete lider u industriji, morate biti svesni promena koje se dešavaju i nastavite da se prilagođavate, inače ćete ostati daleko iza konkurencije, a uskoro može biti prekasno da se to popravi.
Ali te promene ne dotiču samo napredak u industriji, koji uglavnom uključuje primenjivanje novih tehnologija. Mnoge kompanije potpuno zaboravljaju na promene na radnim mestima, fokusirajući se samo na one promene koje se direktno odnose na njihovu oblast rada, što na kraju dovodi do toga da napuste najnovije najbolje prakse i postanu mnogo manje privlačni poslodavci u očima kandidata.
U ovom članku ćemo se posebno fokusirati na promene koje se dešavaju u firmama bez obzira na nišu kojoj pripadaju i videčemo kako ih možete iskoristiti.
Zašto se radna mesta menjaju?
Radna meta su se oduvek razvijala, a danas smo suočeni sa periodom u kome će biti najviše promena. To je zato što trenutnu radnu snagu, po prvi put u istoriji, čini pet različitih generacija. Svedoci smo situacije bez presedana u kojoj svi moraju da rade u harmoniji i da teže zajedničkom cilju. A uz to su promene neizbežne.
Kako se stvaraju nove firme, zaposleni menjaju fokus, a tehnologija napreduje, radna mesta se razvijaju i postaju pametnija kako bi odražavala želje zaposlenih. Međutim, pandemija je imala najveći uticaj na te promene i pokrenula mnoga unapređenja, poremetila poslovnu atmosferu i primorala poslodavce i zaposlene da se, između ostalog, fokusiraju na saradnju, efikasnost i bezbednost.
Da bi se dopali novim potencijalnim radnicima, poslodavci moraju da zauzmu pristup koji se značajno razlikuje od onog koji su koristili za zapošljavanje svojih sadašnjih zaposlenih, posebno onih koji su u kompaniji godinama, ako ne i decenijama. One kompanije koje se fokusiraju na potrebe savremenog radnika, a ne na određene starosne grupe, biće u boljoj poziciji da se suoče sa budućim izazovima.
Radna mesta pre pandemije
Pandemija nam je postavila mnoge izazove koje nikada nismo smatrali problematičnim. I dok su mnoge kompanije prihvatile izazov, brzo odgovorile i dokazale svoju agilnost, vredi se vratiti nekoliko godina unazad i videti kako su nekada izgledala radni prostori.
Jedan od najčešćih stavova pre pandemije, koji se čini da je sada nestao, bilo je da su kancelarije jedini način za podsticanje produktivnosti, promovisanje kulture i privlačenje vrhunskih talenata.
Još jedna zabluda je broj zaposlenih koji je potreban za optimalan rad da bi se postigli zadati ciljevi. Nakon što je pandemija dovela do mnogih otpuštanja, poslodavci su shvatili da im u mnogim slučajevima nisu potrebni dodatni zaposleni da bi održali optimalan nivo produktivnosti.
Radna mesta tokom pandemije
Tokom pandemije, poslodavci su počeli polako ali sigurno puštati svoje zaposlene da rade od kuće. Neki od njih su cenili ovu promenu jer je smanjila troškove vezane za vođenje biznisa, kao što je iznajmljivanje poslovnog prostora.
Ipak, drugi su verovali da bi to moglo značajno da ugrozi njihovu produktivnost sada kada se zaposleni ne mogu tako lako kontrolisati. Ubrzo su, međutim, poslodavci shvatili da davanje više slobode svom osoblju, odnosno rad od kuće, nije nužno loša stvar. S obzirom da se pandemija neće uskoro završiti, nije bilo drugog načina nego da prihvatimo promenu i vidimo kako će se priča odvijati.
Radna mesta posle pandemije
Iako se posledice korona virusa i dalje osećaju širom sveta, veliki broj zemalja počeo je ponovo da otvara granice i poziva zaposlene da se vrate na posao u kancelariju. Međutim, iskustvo na radnom mestu više nije – i verovatno neće biti – isto kao što je bilo pre pandemije.
Velike kompanije kao što su farmaceutski giganti Novartis, Twitter, Spotify i Quora odlučile su, iz različitih razloga, da zadrže određeni oblik fleksibilnog rada nakon pandemije, iako praktično mogu da se vrate u kancelariju. Neki zaposleni su iskusili povećanu produktivnost, dok su drugi odlučili da angažuju vrhunske stručnjake iz drugih država u svetu, nakon što su videli kako se njihovi zaposleni ponašaju i da nije tako loše kao što su u početku mislili.
Deset načina na koje će radna mesta da se promene u 2023. godini
Promene su neminovne, a pandemija je pokrenula mnoge promene na poslovnom tržištu, a koje će i dalje biti aktuelne. Evo deset načina na koje će se promeniti radna mesta u 2023. godini
1. Fleksibilnost
Ljudi su brzo shvatili kako da rade od kuće. Kada se pandemija završi, rad od kuće će ostati popularan među profesionalcima, primoravajući kompanije da postanu fleksibilnije. Kompanijama će biti teško da oduzmu ovu korist svojim zaposlenima sada kada je sve više ljudi pokazalo svoju produktivnost.
Dok su se profesionalci radovali svom putovanju do posla u trajanju od 30 sekundi, kompanijama je postalo očigledno da velika stavka koju iznajmljivanje nekretnina zauzima u njihovim eksel tabelama možda nije najbolje korišćenje njihovih sredstava. Rad od kuće je koristan, čak i ako nije za svakoga sve vreme.
2. Nova kancelarija
Kancelarije će biti drugačije po izgledu i načinu funkcionisanja. Konferencijske sale, prostori za sastanke i video studiji zauzeće mnogo kancelarijskih prostora. Umesto da radite sami u svojoj kabini, radno mesto će postati znatno društvenije okruženje. Ono će biti izgrađeno da podstakne i promoviše interakciju i uključivanje zajednice, koristeći trenutke kada su se stručnjaci stekli na jednoj lokaciji.
3. Hibridni rad
Rad od kuće je za mnoge profesionalce bio težak ne zbog njihove izolacije, već zato što im je nedostajao pravi radni prostor ili specijalizovana kancelarija kod kuće. Nedostajala im je lokacija spremna za video sastanke preko Zoom-a.
Pristup internetu u kućama će se uskoro znatno poboljšati. Kućne kancelarije, kao i kućni video studiji, postaće sve popularniji. Pitanja rada od kuće biće glavni prioritet za mnoge kako se budu gradile nove kuće ili renovirale stare. Tehnologija će biti kreirana da stvori prostor koji više liči na WeWork prostor nego na kuću u predgrađu.
4. Obrazovanje i usavršavanje
Svi znamo da je učenje došlo u prvi plan, a mnoge firme prepoznaju da su usavršavanje i sticanje odgovarajućih veština kritični za inovacije i stratešku prednost. Radionice i seminari sprovođeni uživo korišćeni su u mnogim inicijativama za korporativno učenje.
Međutim, nakon pandemije, e-učenje će igrati veću ulogu u kontinuiranom obrazovanju. Programi za lično učenje će nastaviti da postoje, ali će biti ograničeni na specifične funkcije i demografiju unutar firme. Učenje uživo će najverovatnije biti sporedna komponenta programa učenja. Kompanije su ubrzale svoje platforme za e-učenje kako bi osigurale da njihovi zaposleni nastave da stiču ključne veštine i profesionalno se usavršavaju.
5. Zaboravite na kodeks oblačenja
Pre COVID-19, možda ste se doterivali za posao. Čak i ako ste se lepo oblačili svaki dan dok radite od kuće, malo je verovatno da ste nosili odelo ili visoke potpetice.
Neke konsultantske firme i druge kompanije već imaju politiku „oblačenja u skladu sa vašim danom“, koja vam omogućava da ostavite odelo kod kuće ako se tog dana ne sastajete sa klijentima. Uostalom, zaposleni u kompjuterskoj industriji decenijama nose šorts i japanke na posao.
6. Video poziv
Kao što ste možda primetili, mnoge promene koje smo pomenuli odnose se na video. Veliki eksperiment rada od kuće omogućili su kreatori Zoom, WebEx, Hangouts, Skype i drugog softvera za video komunikaciju. Video je u potpunosti uključen u radno iskustvo na iznenađujuće različite načine.
Granica između posla i privatnog života se zamaglila jer su šefovi i zaposleni navikli da se viđaju u svom prirodnom okruženju. Ironično, tehnologija je omogućila ovu transformaciju, ali je takođe rezultirala izrazito niskotehnološkom realnošću: naše organsko, nerobotsko čovečanstvo je cenjeno više nego ikada ranije u ovom novom korporativnom svetu.
Ali ovo ide mnogo dalje od sastanaka tima. Pošto nije bilo moguće da se velike grupe sastaju na jednom mestu, mnoge konferencije su održane virtuelno u poslednjih nekoliko godina, omogućavajući ljudima iz cele zemlje (i sveta) da se sastanu, sarađuju i umreže, što je pomoglo mnogim profesionalcima da napreduju u svojim karijerama i nastaviće da koristi mnogim organizacijama.
7. Bezbednost na prvom mestu
COVID-19 je bacio svetlo na zdravlje i bezbednost radnika u svim industrijama, ne samo u onima koje su poznate po tome što su opasne. Nakon što su se zarazili koronavirusom, čak i radnici koji su po ceo dan sedeli za kompjuterima primljeni su u jedinice intenzivne nege.
Zaposleni koji se vraćaju nose maske, sterilišu površine i održavaju socijalnu distancu, a neki se čak podvrgavaju kontroli temperature. Očekuje se da će se te mere predostrožnosti razviti u protokole za testiranje na radnom mestu, najsavremenije sisteme ventilacije i najsavremeniju opremu za detekciju i dezinfekciju.
Mnoge organizacije povećale su broj plaćenih sastanaka sa savetnicima za mentalno zdravlje za zaposlene dok su se odrekle ili smanjile participacije i dodale dodatne digitalne alate kako bi pomogli ljudima da se smire i fokusiraju. Menadžeri u određenim firmama se, takođe, obučavaju da prepoznaju znake problema.
8. Raznolikost, jednakost i inkluzija
Nakon što su videle više vesti koje su pokazale koliko organizacije mogu da budu pristrasne, mnoge kompanije su odlučile da započnu razgovore sa svojim zaposlenima kako bi ih ohrabrili da otvoreno govore o pitanjima kao što su rasizam, seksizam, pristrasnost i predrasude.
To se proteže dalje od promene načina na koji komunicirate sa trenutnim zaposlenima. Mnoge firme su odlučile da implementiraju DEI inicijative (diversity, equity, and inclusion) (raznolikost, jednakost i inkluziju) kako bi pomogle u razvoju inkluzije i prihvatanja ljudi iz svih demografskih grupa u društvu.
9. Tehnologija
Pošto su kompanije nastojale da ozbiljno ograniče, ili eliminišu, ljudsku interakciju kako bi suzbile širenje koronavirusa, pandemija je navela poslodavce da praktično odmah usvoje više digitalnih i automatizovanih rešenja.
Korišćenje virtuelne i proširene stvarnosti u kompanijama će verovatno dramatično porasti jer sve manje radnika radi na istoj lokaciji. Ove tehnologije se već koriste za obuku, telemedicinu i aktivnosti za zbližavanje tima na radnom mestu.
U ovoj oblasti poslodavci i regruteri moraju da napreduju kako bi privukli pravu vrstu talenata. Tempo tehnološkog napretka danas je možda brži nego što smo ikada ranije videli, a kao rezultat toga potreba za usavršavanjem i menjanjem veština postala je pitanje uspeha ili neuspeha. Današnji kandidati, koji žele dugoročno napredovanje, počeli su da razmišljaju o tome kakve mogućnosti bi im poslodavac ponudio u pogledu obuke i osposobljavanja da se nose sa neizbežnom automatizacijom.
10. Sajber bezbednost
Sajber pretnje i hakovanje postali su češći kako je tehnologija napredovala, a svet je postajao sve povezaniji. To je pogotovu bilo aktuelno u 2020. godini jer su mnogi sajber kriminalci odlučili da iskoriste situaciju i ciljaju kompanije različitim prevarama, posebno onima koje se odnose na COVID-19. Neki od tih napada su uspešno sprečeni, dok su drugi ukazali na ogromne nedostatke u bezbednosti kompanije, koje su morale biti otklonjene odmah.
Povećana sajber bezbednost biće potrebna kako raste broj ljudi koji rade na daljinu. Kompanije se sada suočavaju sa bezbednosnim izazovima mnogih udaljenih uređaja i osetljivih mreža. Nasuprot tome, mnogo ulaganja u IT i sajber bezbednost u prošlosti bilo je fokusirano na bezbednost sistema na nivou kancelarije. Sa mnogo novih radnika koji rade na daljinu, kompanije se sada suočavaju sa bezbednosnim izazovima mnogih udaljenih uređaja i osetljivih mreža.
