Ovako se svaka generacija oseća u vezi sa povratkom u kancelariju

Da bih to detaljnije ispitao, sproveo sam studiju u kojoj je 478 ljudi iz šest zemalja ispitivalo generacijske razlike u stavovima prema povratku na posao i kako smatraju da to utiče na produktivnost. Četrdeset jedan posto su bile žene, a 59 odsto muškarci, a prosečna starost bila je 45 godina, sa rasponom od 34 do 78 godina. Dvadeset osam odsto ispitanika bili su bumeri, 32 odsto pripadnici generaciji X, a 40 odsto milenijalci. Proporcionalno tome, ovaj uzorak dobro predstavlja generacije koje trenutno čine radnu snagu.

Na skali od 1 do 5, učesnicima su postavljena dva pitanja o povratku u kancelariju (1 = Snažno se protive; 2 = Delimično se protive; 3 = Neutralni; 4 = Delimično podržavaju; 5= Potpuno podržavaju), i dva o njihovoj percepciji produktivnosti (1 = Uopšte se ne slažu; 2 = Delimično se ne slažu; 3 = Neutralni; 4 = Delimično se slažu; 5= U potpunosti se slažu)

Pitanje 1: Vaš poslodavac je sproveo politiku „povratka u kancelariju“ u potpunosti (svih pet dana nedeljno). Kako biste se vi osećali povodom toga?

Pitanje 2: Vaš poslodavac je primenio delimičnu politiku „povratka u kancelariju“ (tri do četiri dana nedeljno). Kako biste se vi osećali povodom toga?

Pitanje 3: Vaša lična produktivnost se poboljšala radom od kuće.

Pitanje 4: Produktivnost vaše organizacije poboljšala se radom od kuće.

Pojavio se upečatljiv obrazac.

Što se tiče povratka u kancelariju, milenijalci su ubedljivo najviše suprostavljeni, bumeri su neutralni, a pripadnici generacije X su ti koji su to najviše podržali.

Isti obrazac važi i za produktivnost. Milenijalci su verovali da se njihov učinak poboljšao dok su radili kod kuće, bumeri su bili negde u sredini, dok su pripadnici generacije X manje verovali da se njihov učinak poboljšao. Svaka generacija je smatrala da se učinak organizacije nije poboljšao. Sve generacije su smatrale da je njihov lični učinak od kuće bolji od ukupnog učinka njihovih organizacija. Drugim rečima, mislili su „bolje sam radio od svoje kompanije“.

ŠTA NAM REZULTATI GOVORE

Počnimo od milenijalaca, koji su bili odlučni kako u vezi sa povratkom na posao, tako i po pitanju učinka. Milenijalci se opiru povratku na posao više od bejbi bumera ili generacije X.

Zašto? Milenijalci su prva generacija koja je tehnološki napredovala od kolevke do groba. Oni komuniciraju sa svetom putem tehnologije – neprekidno i neprimetno isprepleteni putem povezanih modaliteta. Milenijalci koriste društvene medije na različitim platformama, više nego bilo koje druge grupe i nose više elektronskih uređaja koji obezbeđuju neposredan pristup Internetu. Ceo njihov život je elektronski.

Tehnologija povezuje milenijalce sa prijateljima, porodicom, idejama, vestima, zabavom i profesionalnim mrežama. Ako mogu da žive tako bogat život na daljinu, zašto bi onda želeli da se vrate u kancelariju? Iz njihove perspektive, život se može odvijati bilo gde i bilo kada. Zašto ne bi mislili isto o svom učinku na daljinu? Razlika između „daljinskog“ i „učinka“ se ne može izračunati.

Tehnologija je takođe uticala i na bumere. Tehnologije koje su imale najveći uticaj na svakodnevni život  su svakako automobili, telefoni i televizija. To su bili izuzetni pomaci koji su imali dubok uticaj na život i rad.  Međutim, u poređenju sa milenijalcima, njihova tehnologija je bila relativno fiksna. Morali su da budu za stolom da bi obavljali telefonske pozive ili na kauču da bi gledali TV. A automobil nije mogao da ih poveže sa prekookeanskom kulturom kao što internet može.

Generacija X, „prelazna generacija“, često su deca bumera ili roditelji mlađih milenijalaca. Ukoliko bi mogli da se spoje genetski kodovi vrednosti bumera i milenijalaca, dobila bi se Generacija X.

Generacija X imala je MTV, grube video igre i rudimentarne kompjutere. Obično su oba roditelja radila. Vijetnamski rat je prošao dok je hladni rat bio u toku. Oni se nalaze između svojih roditelja i dece u pogledu bogatstva, izloženosti kulturi i preduzetništvu. Kao takvi, oni su u jedinstvenoj poziciji da izbalansiraju tadašnje vrline sa trenutnim.

Najvažnije, došlo je njihovo vreme. Trenutno pripadnici Generacije X zauzimaju više od 50% liderskih pozicija na globalnom nivou, a njihov uticaj brzo raste. Oni su upravo u najboljim godinama kada mogu da kombinuju iskustvo i date prilike.

Pripadnici generaciji X proveli su poslednje dve do tri decenije pripremajući se za ovaj trenutak. Naučili su jednu stvar: razliku između učinka i prisustva. Mnogi ljudi dobro rade, ali ne napreduju ako nisu prisutni. Više od 50% rukovodećih mesta nije striktno ispunjeno na osnovu ispunjavanja ili nadmašivanja ključnih indikatora učinka. Razgovor preko Face time-a nije baš omiljen i odnosi među ljudima se neguju.

Za njih važi stara izreka „nije važno šta znaš, nego koga poznaješ“ . Oni žele da budu u kancelariji. Oni veruju u vrednost gledanja u oči, neobaveznih razgovora i skrivenog oportunizma – a sve to nije moguće kod rada na daljinu. Umrežavanje – gde se grade poverenje i divljenje – ne može da se desi putem video razgovora. Morate da budete tamo. Pripadnici generacije X žele da se vrate u kancelariju i ne tvrde da im se učinak povećao od kada rade kod kuće, jer ne veruju u to.

KUDA DALJE?

Dok lideri planiraju da se ljudi vrate u kancelariju, moraju da razmotre ko će se aktivno ili pasivno suprotstaviti tom potezu, ko će biti neutralan i ko će aktivno ili pasivno podržati povratak. Jedan od načina da se vidi ko je ko i kako najbolje da se pozabave njihovim brigama u vezi sa povratkom u kancelariju, jeste kroz generacijski objektiv.