Da se poslovanje coworking prostora oporavilo od posledica pandemije korona virusa potvrđuje iskustvo dva haba iz Beograda koji tvrde da, iako nije bilo lako tokom prvog talasa širenja zaraze, u martu i aprilu prošle godine, sada posluju gotovo isto kao i pre zatvaranja.
Naime, istraživanje Coworking Asocijacije Srbije (CAS) pokazalo je da je na početku pandemije većina coworking prostora bila zatvorena zbog uvođenja vanrednog stanja. Od 17 prostora koji su učestvovali u istraživanju, 14 prostora bilo je privremeno, a jedan je i trajno zatvoren. Ovi prostori su u trenutku izbijanja pandemije imali 65 zaposlenih, koje su većinom i zadržali bez otpuštanja, osim onih prostora koji zavise od ugostiteljstva i turizma.
„Svaki hab za sebe inovira aktivnostima, programima i uslugama. Samo je to ključ uspeha da su i dalje aktivni prostori i da imaju mogućnost da rade. Online događaji, edukacije, podcast, mentorstvo samo su neki od alata koje su se razvili tokom pandemije. Ukoliko opet dođe do pooštravanja mera, biće veliki izazov ponovo održati aktivnosti na ovom nivou“, objašnjava Nenad Stojanović iz CAS-a za naš portal.
Filip Oksenfeld iz firme Our hub & Offices za Biznis.rs kaže da nisu pretrpeli gubitke tokom lockdowna, već da je svega 20 odsto zakupaca otkazalo svoja mesta. Danas su, kako kaže, opet na maksimumu poslovanja.
„Novi „stanari“ su sada uglavnom zamenili one koji su otišli u vreme zatvaranja usled pandemije. Naš plan je da, i ako naiđe novi talas zaraze, držimo cene i uslugu na tom nivou da klijenti zadrže svoja mesta, iako ih možda neće koristiti svakog dana. Mislim da će habovi biti transformacija ostalih biznisa, odnosno potpora hibridnim modelima rada velikih kompanija u tradicionalnom zakupu. Osim korona krize, habovi se susreću i sa nerazumevanjem koncepta i trzišta koje cenovno jako osetljivo“, izjavio je Oksenfeld.
Na početku pandemije ostala tek petina stanara
Kako je pokazalo istraživanje koje je CAS sproveo od 16. do 20. aprila prošle godine, prostori su usled zatvaranja imali 81 procenat manje stanara, 62 odsto manje partnera i 45 procenata manje sponzora, a najviše je pogođena usluga rentiranja prostora za događaje (50 odsto) i zakupa radnih mesta (45 procenata).
„U proseku, coworking prostori u Srbiji su na mesečnom nivou pod uticajem krize i vanrednog stanja gubili između 1.000 i 5.000 evra, a 30 odsto prostora gubilo je više od 5.000 evra mesečno. Gotovo 2/3 prostora izašlo je sa popustima i pogodnostima kako bi zadržalo stanare. Interesantan je podatak da je pet od 17 prostora koji su bili uključeni kroz ovo istraživanje napravilo dogovor sa vlasnicima lokala/zakupodavcima popust u kiriji koji iznosi 50 procenata od dotadašnje cene zakupa prostora“, istaknuto je na sajtu Asocijacije.
Predstavnici prostora uputili su u ovom istraživanju, kako se navodi, i predloge za dugoročne i kratkoročne mere podrške, koje bi pomogle nastavak razvoja zajednice koja doprinosi razvoju inovacija, preduzetništva i povezivanja među mladima.
„Neki od predloga bili su vezani za subvencije ili odlaganje plaćanja režijskih troškova, za smanjivanje kirije i troškova za javne prostore koji su zakupodavci, kao i za povoljne kredite za likvidnost. Dugoročne mere bile bi, prema predlozima coworking zajednice, bile fokusirane na sektorsku podršku države kroz tematske konkurse za razvoj coworkinga, finansiranje dugoročnih programa podrške preduzetništvu, te razvoj zajedničkih programa više prostora za različite korisnike“, pokazalo je istraživanje CAS-a.
![676470206dc1b1c7c2ca07aa modern workplace design p 1600[1]](https://www.our.rs/wp-content/uploads/2025/05/676470206dc1b1c7c2ca07aa_modern-workplace-design-p-16001-960x720.webp "676470206dc1b1c7c2ca07aa modern workplace design p 1600[1]")
![Knez Mihailova Street (13808033864)[1]](https://www.our.rs/wp-content/uploads/2024/12/Knez_Mihailova_Street_138080338641-e1734513490741-960x720.jpg "Knez Mihailova Street (13808033864)[1]")
